KRALJEVSTVO RIJEČI
NA OVOM MJESTU MI ISKAZUJEMO SVOJA OSJEĆANJA I POKAZUJEMO VJEŠTINU PISANJA.
ČITAJTE NAŠE PJESME I PRIČE. UŽIVAJTE!
KLIKNITE NA SLIKU ISPOD...
ČITAJTE NAŠE PJESME I PRIČE. UŽIVAJTE!
KLIKNITE NA SLIKU ISPOD...
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Дијете сам, па шта, волим да се играм читав дан. Игра ми омогућама да маштам, летим, да се ослободим и да желим.
Као и свако дијете, и ја, имам велику жељу за игром и забавом. Радије бих трчала за лоптом него учила. Учење уз игру може бити много корисно, јер тада учим много брже и више. Дјечије игре су веома занимљиве и пуне радозналости, као на примјер игра жмурке. Ту игру игра мноштво дјеце. Има још многобројних игара које су занимљиве. Свако дијете има своју омиљену игру у којој ужива и гради своје стазе до слободе.
Волим да се играм и да кроз игру отворим врата једне чудесне земље забаве. Јунаци цртаних филмова воле игру и забаву. Петар Пан је створен да би се играо. Пипи дуга чарапа жели слободу. Душко Дугоушко је раздрагани дјечак који зна шта жели. Дијете има сан да се игра и игра и сваког дана корача својим стазама живота. Игра је за дјецу стаза слободе којој сањају и уживају.
Играјте се и забављајте, дјецо, цијели свијет је пред вама.
Ауторка: Милица Маринковић 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Дијете сам и безбрижна сам. Играм се и важна сам. Увијек ме интригирала реченица „Дијете је човјек у одијелу дјетета“. Како то, питам се већ неколико година?
Када порастем потрудићу се да једним дијелом останем дијете, јер су дјеца весела и срећна. Када би дјеца била главна, када би имала прилику да одлучују о свему, цијели свијет би био забавни парк. На сваком ћошку би се продавали сладоледи и топла чоколада. Уживали би сви. Цвијеће би било свуда! Машта би била предсједник те општине. Фонтана би била од пудинга. Кловнови полицајци са пендрецима. Паркова би било на сваком ћошку и они би били канцеларије за представнике општине. Школа би била у облику срца, а мој учитељ би био краљ са чоколадном круном на глави.
Ипак, не може се све свести на игру. Како одрастам све сам свјеснија, да није све забава, разумијем и схватам да постоје и обавезе. Али, ја их је не плашим. Испунјавам их са радошћу и пуно љубави да бих постала добар и слободан човјек.
Будимо срећни док смо дјеца, јер је то најљепши дио живота. У дјетињству растемо и развијамо се у слободне људе који ће у будућности крчити своје животне стазе.
Ауторка: Маша Ровчанин 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Све раодсти, игре, смијех, несташлуци припадају нама- дјеци. Зар постоји нешто на овој планети што не може урадити дијете? Макар у сновима или својој машти!
Незаборавна дружења, на једва дочеканим школским одморима, такмичењима, надметањима па чак и задиркивања , говоре о томе колико су дјеца, заправо, пуна снаге, енергије и живота. Дјеца која као сунђери упијају знања из школе и науке и која су примјери по много чему имају и своју другу страну. Жеља за несташлуцима, слободним тренуцима и моментима без надзора. То је бљесак самосталности јер су тада способни да сами виде, раде и одлучују.
Свако је дијете прича за себе. Посебан свијет и јединка. Мислим, да сва дјеца овог свијета имају једну заједничку особину, а то је игра. Игра нас прати од рођења па све до потпуног одрастања и сазријевања. Чак и тада волимо да се играмо. Сада, док смо још мали не можемо, не смијемо много тога, али сјутра када одрастемо добићемо своју слободу. То ће бити слобода говора умјесто игре. Моћи ћемо свима да кажемо оно што мислимо а да никог не увриједимо. Но, то ће бити касније...
Сада уживајмо у свој слободи дјечијег одрастања, маштања и играња. Свако дијете треба да открије свој пут, своје поље среће и успјеха. То је благо. Безбрижно, искрено и несташно биће које својим присуством уљепшава, оплемењује и опомиње свијет око себе: да то је дијете.
Ауторка: Ања Кустудија 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Знате ли због чега дјеца после школе журно завршавају домаћи? Да би више времена имали за игру.
Игра је чаролија која дјецу својим стазама одведе на далеко путовање, у други свијет гдје је све магично. На том путовању машта им је најбољи друг. Машта првуче и мали цвијет који се њише на вјетру који изгледа као да плеше. Зраци сунца им се смију. Дрвеће игра свој прекрасни танго. Ливаде су томли, шарени прекривач. Птице су балерине које играју свој валцер. На овом планети, свако живо биће има своју стазу од игре до слободе. Дјеца, опет, као вриједне пчеле хрле својим радним задацима и обавезама. Школске обавезе су једна од дјечијих стаза које их воде ка животу, ка слободи, ка игри.
Игра је дјечија чаролија, слобода магични штапић, а дјеца су принчеви и принцезе који помилују штапић и дохвате небо.
Ауторка: Кристина Шабан 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Све дјечије стазе су дјечији снови, а игра само им даје сјај да више маштају и да се играју.
Ја волим дијете у себи, јер ми једино тада очи сјаје. Када сам чула реченицу „све дјечије стазе воде од игре до слободе“ краичком усне сам украла осмијех на лицу. Питам се хоћемо ли, ми дјеца, икада имати вјечиту слободу? Како бих вољела да се вратим у дјетињство. Да идем у вртић. Како су то била добра времена! Док посматрам дјецу да се играју у парку или на игралишту, ја се лијепо осјећам и присјећам својих дружења и рођендана. Сјетим се разуздане, слободне игре без страха, без граница, без стида. Видим колико сам велика или осјећам колико више немам времена за игру, јер обавезе долазе, а и моја интересовања су другачија.
Док пишем, видим лептира који ме подсјећа на слободу. Видим да посјећује цвијет по цвијет како хоће. Нико га у томе не омета, можда мало вјетар, али он се бори. Игра се на природан начин, као и дјеца. Игра је једно велико богатство које не можемо купити новцем, а дијете једна мала чигра која ужива у том неограниченом богатству.
Ауторка: Сара Рељић 54
Дијете сам, па шта, волим да се играм читав дан. Игра ми омогућама да маштам, летим, да се ослободим и да желим.
Као и свако дијете, и ја, имам велику жељу за игром и забавом. Радије бих трчала за лоптом него учила. Учење уз игру може бити много корисно, јер тада учим много брже и више. Дјечије игре су веома занимљиве и пуне радозналости, као на примјер игра жмурке. Ту игру игра мноштво дјеце. Има још многобројних игара које су занимљиве. Свако дијете има своју омиљену игру у којој ужива и гради своје стазе до слободе.
Волим да се играм и да кроз игру отворим врата једне чудесне земље забаве. Јунаци цртаних филмова воле игру и забаву. Петар Пан је створен да би се играо. Пипи дуга чарапа жели слободу. Душко Дугоушко је раздрагани дјечак који зна шта жели. Дијете има сан да се игра и игра и сваког дана корача својим стазама живота. Игра је за дјецу стаза слободе којој сањају и уживају.
Играјте се и забављајте, дјецо, цијели свијет је пред вама.
Ауторка: Милица Маринковић 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Дијете сам и безбрижна сам. Играм се и важна сам. Увијек ме интригирала реченица „Дијете је човјек у одијелу дјетета“. Како то, питам се већ неколико година?
Када порастем потрудићу се да једним дијелом останем дијете, јер су дјеца весела и срећна. Када би дјеца била главна, када би имала прилику да одлучују о свему, цијели свијет би био забавни парк. На сваком ћошку би се продавали сладоледи и топла чоколада. Уживали би сви. Цвијеће би било свуда! Машта би била предсједник те општине. Фонтана би била од пудинга. Кловнови полицајци са пендрецима. Паркова би било на сваком ћошку и они би били канцеларије за представнике општине. Школа би била у облику срца, а мој учитељ би био краљ са чоколадном круном на глави.
Ипак, не може се све свести на игру. Како одрастам све сам свјеснија, да није све забава, разумијем и схватам да постоје и обавезе. Али, ја их је не плашим. Испунјавам их са радошћу и пуно љубави да бих постала добар и слободан човјек.
Будимо срећни док смо дјеца, јер је то најљепши дио живота. У дјетињству растемо и развијамо се у слободне људе који ће у будућности крчити своје животне стазе.
Ауторка: Маша Ровчанин 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Све раодсти, игре, смијех, несташлуци припадају нама- дјеци. Зар постоји нешто на овој планети што не може урадити дијете? Макар у сновима или својој машти!
Незаборавна дружења, на једва дочеканим школским одморима, такмичењима, надметањима па чак и задиркивања , говоре о томе колико су дјеца, заправо, пуна снаге, енергије и живота. Дјеца која као сунђери упијају знања из школе и науке и која су примјери по много чему имају и своју другу страну. Жеља за несташлуцима, слободним тренуцима и моментима без надзора. То је бљесак самосталности јер су тада способни да сами виде, раде и одлучују.
Свако је дијете прича за себе. Посебан свијет и јединка. Мислим, да сва дјеца овог свијета имају једну заједничку особину, а то је игра. Игра нас прати од рођења па све до потпуног одрастања и сазријевања. Чак и тада волимо да се играмо. Сада, док смо још мали не можемо, не смијемо много тога, али сјутра када одрастемо добићемо своју слободу. То ће бити слобода говора умјесто игре. Моћи ћемо свима да кажемо оно што мислимо а да никог не увриједимо. Но, то ће бити касније...
Сада уживајмо у свој слободи дјечијег одрастања, маштања и играња. Свако дијете треба да открије свој пут, своје поље среће и успјеха. То је благо. Безбрижно, искрено и несташно биће које својим присуством уљепшава, оплемењује и опомиње свијет око себе: да то је дијете.
Ауторка: Ања Кустудија 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Знате ли због чега дјеца после школе журно завршавају домаћи? Да би више времена имали за игру.
Игра је чаролија која дјецу својим стазама одведе на далеко путовање, у други свијет гдје је све магично. На том путовању машта им је најбољи друг. Машта првуче и мали цвијет који се њише на вјетру који изгледа као да плеше. Зраци сунца им се смију. Дрвеће игра свој прекрасни танго. Ливаде су томли, шарени прекривач. Птице су балерине које играју свој валцер. На овом планети, свако живо биће има своју стазу од игре до слободе. Дјеца, опет, као вриједне пчеле хрле својим радним задацима и обавезама. Школске обавезе су једна од дјечијих стаза које их воде ка животу, ка слободи, ка игри.
Игра је дјечија чаролија, слобода магични штапић, а дјеца су принчеви и принцезе који помилују штапић и дохвате небо.
Ауторка: Кристина Шабан 54
СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ
Све дјечије стазе су дјечији снови, а игра само им даје сјај да више маштају и да се играју.
Ја волим дијете у себи, јер ми једино тада очи сјаје. Када сам чула реченицу „све дјечије стазе воде од игре до слободе“ краичком усне сам украла осмијех на лицу. Питам се хоћемо ли, ми дјеца, икада имати вјечиту слободу? Како бих вољела да се вратим у дјетињство. Да идем у вртић. Како су то била добра времена! Док посматрам дјецу да се играју у парку или на игралишту, ја се лијепо осјећам и присјећам својих дружења и рођендана. Сјетим се разуздане, слободне игре без страха, без граница, без стида. Видим колико сам велика или осјећам колико више немам времена за игру, јер обавезе долазе, а и моја интересовања су другачија.
Док пишем, видим лептира који ме подсјећа на слободу. Видим да посјећује цвијет по цвијет како хоће. Нико га у томе не омета, можда мало вјетар, али он се бори. Игра се на природан начин, као и дјеца. Игра је једно велико богатство које не можемо купити новцем, а дијете једна мала чигра која ужива у том неограниченом богатству.
Ауторка: Сара Рељић 54